English Serbian

Planned Activities

VAŽNO!

Usled novonastale situacije, prethodno najavljeno predavanje se do daljnjeg otkazuje.

O novom terminu ćemo vas obavetsiti naknadno.

Hvala na razumevanju.

Centar za kognitivne nauke vas poziva na predavanje pod nazivom:

Efekat linearne bliskosti i sinkretizma na slaganje glagola u rodu u srpskom jeziku: eksperimentalni podaci

koje će održati dr Ivana Mitić, sa Departmana za srpski jezik, Filozofskog fakulteta u Nišu.

Predavanje će biti održano 24. marta od 18.00 časova u sali br. 8 u prizemlju zgrade Univerziteta (Banovina).

Više detalja o samom predavanju možete naći u daljem tekstu.


Ефекат линеарне блискости и синкретизма на слагање глагола у роду у српском језику: експериментални подаци

    У уводном делу предавања најпре ћемо дефинисати појам слагања глагола у роду са координираним субјектом различитог рода и броја, a потом и обрасце слагања као што су разрешено слагање и слагање глагола у роду са једном од чланова координираног субјекта. У овом делу размотрићемо и најмање два приступа слагању: један према коме је слагање чисто синтаксички процес (дешава се у синтаксичком модулу граматике, једноставније речено: у синтакси), те други према коме на слагање уз синтаксу, утиче и фонологија (дакле, дешава се на интерфејсу ова два модула). Заговорници приступа да је слагање и постсинтаксички процес сматрају да линеарна блискост између конституената који ступају у слагање има значајну улогу приликом одабира контролора слагања. Ако узмемо у обзир претпоставку да је слагање осетљиво на факторе какав је линеарни редослед елемената, те да се процес слагања дешава и на интерфејсу са фонологијом, онда претпостављамо да ће слагање бити осетљиво и на друге фонолошке факторе какав је синкретизам. Уколико је ова претпоставка тачна, када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови синкретични по облику, разрешено слагање биће умањено, а увећано слагање са једним од чланова конјункције (пре свега са последњим). Како бисмо наведено тестирали, спровели смо продукцијски експеримент, о чему ће бити речи у централном делу предавања. Продукцијским експериментом тестирали смо који су обрасци слагања доступни када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови женског рода једнине и средњег рода множине у оба могућа редоследа (нпр. школ-а и сел-а и сел-а и школ-а) и када се глагол слаже са координираним субјектом чији су чланови женског рода множине и средњег рода једнине у оба могућа редоследа (нпр. брез-е и ушћ-е и ушћ-е и брез-е). Како наши резултати показују, када је множински конјункт на месту последњег члана конјункције, вредност за број бива удружена са ефектима који долазе из фонологије (ефекат синкретизма и ефекат линеарне блискости), што јача слагање са последњим чланом, па је разрешено слагање значајно умањено. Резултати показују и да када је први члан координираног синкретичног субјекта у множини, трипут је мања шанса да он буде одабран за контролора слагања  (услов НПлФСг и ФПлНСг, ХИЈ=12% и ХИЈ=13%) од шансе коју има последњи множински члан да постане контролор слагања у роду (услов ФСгНПл и НСгФПл, ЛИН=36%). Сматрамо да мања линеарна блискост између првог члана и глагола него између последњег члана и глагола умањује вероватноћу да први члан буде одабран за контролора слагања. Добијени резултати недвосмислено потврђују да је слагање у српском језику и постсинтаксички процес.




Regular activities:

Forthcoming activities: